糖心Vlog

Град ?е на?ве?и град српског дела Баната и ?егов ?е политички, привредни, културни и спортски центар, а према површини ко?а му припада на?ве?и ?е град у Во?водини у ко?ем живи око 120 хи?ада становника и више од 20 наци?а.

Данас ?е Зре?анин познат као град мултикултуралности, мултиконфесионалности и ме?унационалне толеранци?е, град културе, уметности и спорта. Зре?анин ?е град с дугом традици?ом у више области културног стваралаштва – позоришно?, музичко? и ликовно? уметности, као и аматерском стваралаштву. Препознат?ив ?е по хоровима светског реномеа, Народном музе?у, Народном позоришту, по великим спортским именима, сазивима ликовне колони?е акварела, али и бро?ним културним дога?а?има током традиционалне зре?анинске туристичко-привредне манифестаци?е ко?а ?е на?стари?а манифестаци?а такве врсте у нашо? зем?и.

Град Зре?анин се разви?а ве? седам векова, ?ер се као насе?е под именом Бечкерек, по први пут у истори?ским списима поми?е 1326. године, 1722. почела ?е с радом прва основна школа, 1769. прва градска болница, 1779. формирана ?е Торонталска жупани?а, с Бечкереком као жупани?ским средиштем, 1820. изгра?ена ?е и Жупани?ска зграда, данаш?а Градска ку?а, 1839. градски житни магацин адаптиран ?е у позоришну салу, данас на?стари?у у Срби?и, 1846. с радом ?е почела гимнази?а, 1851. бележи се као почетак излаже?а првог градског листа Gross Betschkereker Wochenblatt, на немачком ?езику, 1887. излази први градски лист на српском ?езику Глас, 1935. Велики Бечкерек ?е променио име у Петровград, а 1946. Петровград ?е променио име у Зре?анин.

Истори?ски оквир формира?а во?во?анских градова, па тако и Зре?анина, припада периоду 18. века. Након што ?е оформ?ено ?езгро града, почела ?е изград?а об?еката дуж обале Беге?а, а по организованом насе?ава?у Немаца, ко?е ?е тра?ало до 1785. године, настао ?е и први плански уре?ен и регулисан део града. Бечкерек ?е имао на?сложени?у урбанистичку основу, нетипичну и веома разу?ену, али и равномерни?и разво? од ве?ине градова у окруже?у.

Бро? становника се током 19. века готово удвостручу?е, у градском ?езгру подижу се прве монументалне гра?евине ко?е су и данас сво?еврсни градски симболи и репрезентативни примерци градите?ске баштине: Градска ку?а, Позориште, Римокатоличка катедрала, Трговачка академи?а, Реформатска црква, Палата финанси?а, данас Народни музе?.

У првим годинама новог века, град и ?егови жите?и прилаго?ава?у се новим привредним и социо-економским условима. Формира?у се нове индустри?ске, радне и стамбене зоне и доноси Генерални план града за период 2006–2026. године, а потом и Стратеги?а одрживог разво?а. Кра?ем 2007. године, општина Зре?анин доби?а административни и територи?ални статус града. 

У Зре?анину, 1974. године, започи?е с радом Педагошко-технички факултет као високообразовна научна организаци?а за школова?е кадрова за политехничко образова?е и васпита?е. Данас ?е та образовна институци?а позната као Технички факултет „Миха?ло Пупин”, ?едан од четрнаест факултета у саставу Универзитета у Новом Саду.

Током 1979. године Факултет ?е проширио делатност и за образова?е информатичара – професора информатике. У периоду 1979–1983. године, образовао ?е кадрове за наставу из предмета Основа технике и производ?е у сред?им школама. Године 1983. на Факултету ?е започело образова?е наставника практичне наставе саобра?а?не и машинске струке, а од 1987. године уводе се ?ош два нова инже?ерска профила – дипломирани инже?ер за управ?а?е техничким системима и дипломирани инже?ер за текстилно инже?ерство. Факултет ?е прва институци?а у региону ко?а ?е 1995. године била повезана на академску интернет мрежу.

Факултет изводи наставну и научну делатност на сва три нивоа академских студи?а (основне, мастер и докторске), изда?е у?бенике и часописе, реализу?е интерне, националне и ме?ународне разво?не про?екте, евалуира квалитет сопственог рада, подстиче активно ук?учива?е студената у све сегменте послова?а, оствару?е сарад?у с универзитетима сродних научних области на националном и ме?ународном нивоу, успешно организу?е шест ме?ународних конференци?а и ?авне трибине, организу?е и спроводи ?ош низ делатности ко?е су у складу с основним ци?евима Факултета.

Након четрдесет година рада Технички факултет „Миха?ло Пупин“ развио се у препознат?иву научно-образовну институци?у ко?а прихвата Боло?ски процес као сопствени пут разво?а. Склоп?ен ?е низ уговора о сарад?и с европским универзитетима. У процесу ствара?а модерног европског образова?а у Срби?и, Факултет ?е преузео задатак да на друштвена пита?а пружи академски одговор као и да обезбеди научну и технолошку подршку разво?у реги?е и града Зре?анина.