糖心Vlog

Корени , данас познатог по сачуваном старинском урбаном лику, бу?ном зеленилу и ?единствено? културно-просветно? баштини, досежу на кра? XIV века, када ?е настала ?егова претеча, насе?е Сентмиха? (Свети Михаило) у сред?овековно? Бодрошко? жупани?и. Ово насе?е припадало je властелинско? породици Цобор, чи?е ?е име убрзо постало и део назива места. Изград?ом твр?аве с каштелом и доминиканског манастира с црквом, кра?ем седамдесетих година XV века, Цоборсентмиха? се издигао из свог руралног окруже?а ме?у ве?а и знача?ни?а насе?а тадаш?е Бачке. Након турског осва?а?а 1541. г. ово насе?е се бележи данаш?им именом Сомбор, као знача?но во?но-трговачко и нахи?ско средиште Сегединског сан?ака. Турским повлаче?ем (1687), Сомбор поста?е град српских и бу?евачких милитара (граничара), ко?и од 1702. до 1745. г. има статус во?ничког шанца на Потиско? во?но? граници. Укида?ем во?ничког статуса (1745), Сомборци започи?у трогодиш?у борбу за доби?а?е статуса слободног и кра?евског града, ко?а се завршила 17. фебруара 1749. године, када ?е аустри?ска царица Мари?а Терези?а потписала елибертациону пове?у ко?ом ?е Сомбор уведен у ред слободних и кра?евских градова Угарске кра?евине. Сомборци су за доби?а?е ове привилеги?е морали да плате висок износ од 150.000 сребрних форинти. Oва скупо, али не и залудно пла?ена привилеги?а, омогу?ила ?е да се град током наредних децени?а разви?е у знача?но урбано, административно, привредно, културно и просветно средиште Бачке. Од 1786. г. Сомбор ?е и формално седиште Бачке (од 1802. г. Бачко-бодрошке) жупани?е.

Град ?е половином XIX века, по бро?у становника и степену урбаног разво?а, био ве?и и разви?ени?и од тадаш?ег Београда, Новог Сада, Загреба или Оси?ека, а у ?ему се оснива?у или раде културно-просветне установе попут Српске учите?ске школе и Гимнази?е, Српске и Ма?арске читаонице, Градске библиотеке, Градског позоришта, Истори?ског друштва (претече Градског музе?а), Слободног лице?а, Певачког друштва, Гра?анске касине, хуманитарних и спортских удруже?а итд. Након Првог светског рата, Сомбор ?е припао Кра?евини СХС, а после укида?а жупани?а (1925) постао ?е регионално средиште северозападне Бачке.

Просветна традици?а Сомбора утеме?ена ?е у друго? половини XVIII века, оснива?ем градске школе „Норма“ (1778), амбициозног, младог и ученог српског просветите?а, к?ижевника и преводиоца Аврама Мразови?а, ко?и ?е у сво?о? школи покренуо и прве теча?еве за оспособ?ава?е српских учите?а. На традици?и ове школе, након ?еног гаше?а (1811), царски саветник и просветни надзорник Урош Несторови? основао ?е 1812. г. у Сентандре?и прву Српску учите?ску школу (Препаранди?у), ко?а ?е, четири године касни?е (1816), пресе?ена у Сомбор. Дуго година то ?е била ?едина школа за образова?е српских учите?а. Сомборска Препаранди?а ?е, испочетка, радила као двогодиш?а, затим, од 1871, као трогодиш?а, од 1896. као четворогодиш?а, а од 1929. године као петогодиш?а школа.

Високим педагошким дометима, квалитетом наставе, опрем?енош?у и организаци?ом, Препаранди?а у Сомбору представ?ала ?е на?угледни?у и на?це?ени?у учите?ску школу на целокупном српском ?езичком простору, а уз Карловачку и Новосадску гимнази?у, те Богослови?у у Сремским Карловцима, припадала ?е реду на?стари?их српских школа. Ова школа била ?е almamater читаво? пле?ади знаменитих личности, ко?е су оставиле знача?ан траг у српско? култури, просвети, науци, духовном и друштвеном животу. Многи од ?ака, наставника или управите?а Препаранди?е, као и ?ене претходнице „Норме“, представ?али су, у сво?е време, српску интелектуалну елиту. Ме?у ?има, свакако, ва?а забележити имена просветите?а и педагога Аврама Мразови?а (1756–1826), просветите?а Уроша Несторови?а (1765–1825), владике бачког и покретача Српске гимнази?е у Новом Саду Гедеона Петрови?а (1770–1832), оснивача београдске Велике школе и блиског Кара?ор?евог сарадника ?ована Сави?а[Ивана ?угови?а] (1772–1813), к?ижевника и покретача позоришног живота у Срба ?оакима Ву?и?а (1772–1847), писца и првог српског лексикографа, оснивача Високе школе у Београду и Друштва српске словесности Димитри?а Исаилови?а (1783–1853), владике будимског и бачког, к?ижевника и народног добротвора Платона Атанацкови?а (1788–1867), к?ижевника, законописца, оснивача и првог председника Матице српске ?ована Ха?и?а (1799–1868), патри?арха српског Самуила Маширеви?а (1803–1870), владике будимског Арсени?а Сто?кови?а (1804–1892), владике гор?екарловачког Теофана Живкови?а (1825–1890), патри?арха српског Георги?а Бранкови?а (1830–1907), просветног реформатора, педагога и к?ижевника Николе Вуки?еви?а (1830–1910), педагога, историчара педагоги?е и к?ижевника Петра Деспотови?а (1847–1917), педагога и писца Во?ислава Вука Баки?а (1847–1929), к?ижевника, научника и академика Мите Петрови?а (1848–1891), композитора ?осифа Маринкови?а (1851–1931), песника и дипломате ?ована Дучи?а (1871–1943), к?ижевнице Исидоре Секули? (1877–1958), психолога Па?е Радосав?еви?а (1879–1958), композитора Петра Ко?ови?а (1886–1972) револуционара и учесника у Сара?евском атентату Ве?ка Чубрилови?а (1886–1915), сликара и академика Ивана Радови?а (1894–1973), револуционара и народног херо?а Жарка Зре?анина Учу (1902–1942), к?ижевника Мирослава ?оси?а Виш?и?а (1946–2015), глумца Лазара Ристовског (1952), као и многа друга знача?на имена. У Другом светском рату, боре?и се на страни антифашистичког покрета, погинула су три професора и 54 ученика сомборске Учите?ске школе.

Од 1920. г. сомборска Препаранди?а, рани?е конфесионална, постала ?е Државна учите?ска школа и као таква радила ?е до 1973. године, када ?е прерасла у шестогодиш?у Педагошку академи?у (од 1980. г. у саставу Универзитета у Новом Саду). У лето 1993. г. Педагошка академи?а прерасла ?е у Учите?ски факултет у Сомбору, ко?и од 2006. г. носи назив Педагошки факултет. Ова ?едина сомборска високошколска установа данас има четири студи?ска програма на основним и мастер студи?ама (учите?, васпитач, диза?нер меди?а у образова?у, библиотекар информатичар), те студи?ски програм докторских студи?а Методика разредне наставе.